Švajcarska „preplavljena“ kokainom, Srbi među glavnim dilerima

BERN – Kokainska konzumacija u Švajcarskoj je u nevjerovatnom porastu. Prema jednom medijskom izveštaju, kanton Aargau funkcioniše kao čvorište distribucije kokainske trgovine.

Naime, švajcarski inspektori iz Odjela za narkotike, prema pisanju „NZZ“, gotovo da se bave isključivo istragama vezanim za kokain. Istovremeno, raste naoružavanje narko-scene: u stanovima dilera sve češće se pronalaze vatreno oružje, noževi i panciri. 

„Već četiri godine sve je drugačije – sada smo praktično samo inspektori za kokain“, kaže jedan istražitelj iz kantona Aargau za „NZZ am Sonntag“. Droga se odatle distribuira ka Cirihu, Bazelu i Bernu.

Među glavnim dilerima i “uvoznicima” droge su pripadnici tzv. “srpske mafije”. Njih u korak prate Albanci, prenose švajcarski mediji. 

„Gotovo svaka mediteranska luka danas je ulazna tačka za kokain, koji preko srpske ili albanske mafije pronalazi put do Švajcarske“, kaže jedan inspketor iz Sent Galena. Veće količine stižu u Aargau, a time i u ostatak Švajcarske, ali droga svoj pronalazi i do Njemačke i Francuske

Rastuće brojke

Količine koje inspektori danas pronalaze ranije bi bile „nezamislive“, kaže Bernhard Stettler, šef Odeljenja za narkotike. Danas se i kod „malih riba“ iz dilerske scene pronalazi po jedan do dva kilograma kokaina. 

Rastu i brojke hospitalizacija i tretmana zavisnosti zbog kokaina. Početkom juna je objavljeno da je konzumacija kokaina u Švajcarskoj porasla, što pokazuje analiza organizacije „Sucht Schweiz“. Posebno često kokain koriste muškarci, između 18 i 34 godine. 

Ivo Krizic, koautor studije „Sucht Schweiz“, kaže da se broj od oko 60.000 kokainskih konzumenata u Švajcarskoj vjerovatno više nego udvostručio.

„Kada bi se svaki konzument kokaina, recimo u tramvaju u Cirihu zasvjetlio crvenim, vjerovatno bismo se svi uplašili“, izjavio je šef komesarijata kriminalističke policije u Cirihu za „NZZ“.

Kokain u radnom okruženju

Postoje i određene profesije u kojima se kokain koristi funkcionalno – radi povećanja radne sposobnosti, budnosti ili samopouzdanja. To uključuje ugostiteljstvo, građevinsku industriju, kao i umjetničku i zabavnu scenu. Faktori koji doprinose tome su visok pritisak na učinak, dugi ili neredovni radni sati, izražena grupna dinamika i nesigurnost vezana za posao.