E997ED43 F29C 4CBE B32D E3212B799221
AUTOR: H.D.
DATUM: stu 16, 2021 @ 19:25
KATEGORIJA: BiH / Izdvojeno / Vijesti
FIXGEHALT

Život porodice Amire i Murisa Gadžun, roditelja malene Džene iz Kaknja više nikada neće biti isti. Bez njihovog kako kažu „pileta“ Džene.

NER FIT

Bol i nevjerica neće prestati.

Dok traje istraga, malo je informacija o svemu. Osim poznatih – operaciju malenog očnog kapka, rutinsku, radili su oftalmolozi u iznajmljenoj stomatološkoj ordinaciji sa iznajmljenim anesteziologom.

U razgovoru sa dva iskusna, vrhunska hirurga čiji je identitet poznat redakciji N1 potvrđeno nam je koliko su izuzetno bitni anesteziolozi, ali i savršeni uslovi rada.

Tekst se nastavlja nakon reklame

Operacija očnog kapka je rutinska, ne radi se nikada pod opštom anestezijom, osim kod male djece kako bi bila mirna, govori za N1¸ jedan od njih. Sam hirurg, prilikom konkretno ove operacije ne može napraviti grešku, posebno kobnu, dodaje.

Pitanja su da li je bio rok trajanja ampula dobar, aparat za anesteziju znamo da nije bio verifikovan, znači pregledan, da li je fukcionisao po svim medicinskim standardima? Ne znamo koliko dugo nije imao atest da bi se mogao koristiti pri anesteziji”, kaže ovaj hirurg.

Na upit N1 šta je mogao bi uzrok da preminula djevojčica završi kobno, u komi , krajnje kritično, da joj, kako su ljekari pedijatri kliničari, rekli roditeljima : „mozak ostane bez funkcije, a pluća na aparatu „ ovaj hirurg s višegodišnjim stažom, za N1 precizira :

Ako je djevojčica bila zdrava, neke od mogućnosti da zavši s takvim strašnim posljedicama su da je moglo doći do trovanja mozga, a ovisno o kisiku moglo je doći i do prestanka rada pluća“.

Šta ako se operacija radi neverifikovanom opremom?

Drugog hirurga, koji svaki dan više sati provede u operacionoj sali sa kompletnim stručnim timom, u kojem je posebno važan anesteziolog, N1 je pitao – da li anesteziolog može napraviti kobnu grešku? Odgovara da je mnogo faktora koji na sve utiču.

„Prvi su, svakako, savršeni uslovi rada. Hirurg ne može izvršiti operaciju bez anesteziologa. Sve je moguće tokom operacije, od pritiska pacijenta do zastoja pluća, zastoj srca, dotoka kisika. Sve mora biti pod savršenom kontrolom. Nekom se to desi tokom operacije, pa i na samom početku, kada se poremeti pritisak pacijentu iznenada – ja prekidam operaciju i dalje je ne nastavljam.“

Na upit šta ako je operacija rađena u ordinaciji bez verifikacije, kaže kratko : „E to je problem.“

Poznato je da „stomatološko – anesteziološka„ ordinacije Bejtović/Rožajac i ordinacija za pedijatrijsku oftalmologiju dr.Jasmine Halimić nisu bile zakonski verfikovane – nisu radile sa verifikovanom opremom, što je potvrđeno iz jedine mjeriteljske laboratorije u BiH, Verlaba.

Prethodnih godina, više stotina puta smo upozorili sve zdravstvene ustanove na obavezu zakonske verifikacije. Također upozoravali smo i nadležne inspekcijske organe na zdravstvene ustanove i pojedince koji ne poštuju zakonske odredbe, te svjesno odobravaju rukovanje sa zakonski neispravnom opremom i samim time indirektno ugrožavaju zdravlje pacijenata.“, objavili su iz Verlaba.

Iako zdravstveni inspektor jučer saopštava da nikada nisu dobili poziv iz Verlaba !?

A da li je Verlab taj koji treba da radi posao zdravstvenog inspektora ?

Lanac odgovornosti

Ko je odgovoran za rad s neverifkovanom opremom?

Vlasnik ordinacije.

Tako precizno piše u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti / Službene novine Federacije BiH, broj 41/10, 4.avgust 2010./.

U ovom slučaju to su vlasnici ordinacija dr.Suad Rožajac/dr.Benjamin Bejtović i vlasnica ordinacije Halimić, doktorica Jasmina Halimić.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ( član 172. ) obavezuje svaku zdravstvenu ustanovu sljedeće.

Vršiti redovnu kontrolu sterilizacije i voditi evidenciju o tome; posjedovati anafilaktički set sa ampulama ispravnog roka valjanosti; voditi redovnu kontrolu valjanosti lijekova i medicinskih sredstava koje primjenjuju u privatnoj praksi; davati podatke o svom radu na zahtjev nadležnog organa; dostavljati izvještaje o obračunu ukupnih sredstava u privatnoj praksi na zahtjev kantonalnog ministarstva u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju.“

Kazne su od 10.000 do 15.000 KM .

U ovom slučaju život dvoipogodišnje Džene je najveća kazna !!!

Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje da nadležni kantonalni ministar daje dozvolu za rad svakom zdravstvenom radniku u privatnoj praksi, a prethodno utvrdi „da su ispunjeni svi uslovi za početak rada„

Kantonalni inspektor zdravstva redovno provjerava sve, a vlasnik zdravstvene ustanove je obavezan redovno verifikovati medicinsku opremu.

Da li je sve u ovom tragičnom slučaju bilo suprotno?

LIDER