U BiH registrirane 2.324 nevladine organizacije | Lovci na pravdu ili lovci na grantove?!

U registar udruženja i fondacija te stranih međunarodnih udruženja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija u Bosni i Hercegovini upisane su 2.324 nevladine organizacije.

Žito i kukolj

Prema podacima Ministarstva pravde BiH, od tog broja je 2.029 udruženja, 159 fondacija, 29 stranih međunarodnih fondacija, 59 stranih međunarodnih udruženja i 48 stranih i međunarodnih neprofitnih organizacija.

– Nemamo podatke o broju nevladinih organizacija registriranih pri nadležnim ministarstvima i sudovima u BiH. Imamo zbirni registar, ali sve potpisnice nisu još unijele podatke – poručuju iz Ministarstva.

Nevladine organizacije predstavljaju dobrovoljnu, neprofitnu i nevladinu organizaciju, zasnovanu na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica radi ostvarenja i unapređenja određenog zajedničkog interesa i cilja koji nisu zabranjeni zakonom i Ustavom. No, pravo je pitanje koliko ih zaista obavlja ono za šta se po statutu zalažu, a koliko ih je pojedincima paravan za laku zaradu.

Četrdesetsedmogodišnji profesor pedagogije Vedin Hajduković, koji je 100 posto slijep, član je Udruženja slijepih KS. Kaže da se nadao da će mu Udruženje pružiti pomoć oko zaposlenja, ali, dodaje, takva očekivanja više nema, jer se za članove niko ne zalaže.

– Imaju članstvo, kao zalažu se za bolja prava, bolji položaj slijepih u društvu, a ponekad pomognu nekom pojedincu i to je sve. U posljednje vrijeme pravdaju se da Udruženje nije osnovano da bi pomagalo pri zapošljavanju. Pa onda razmišljam, a šta im je svrha?! U svakom žitu ima kukolja, pa i u udruženjima. To je naša realnost – kaže Hajduković.

Mnogobrojna udruženja građana postoje uglavnom samo na papiru. Zalažu se za zaštitu različitih ljudskih prava, ali i životinja. Ima tu i sportskih udruženja, ali uglavnom su sama sebi svrha. Neka čak nemaju ni adresu odnosno prostore, neka ni broj telefona.

Hajduković: Često razmišljam koja im je svrha

Najbitnije finansije

Ima i onih koja zaista opravdavaju svoje postojanje. Primjer za to je Centar za obrazovne inicijative „Step by Step“. 

Koordinatorica Centra Elvira Lakota ističe da su otvoreni za komunikaciju i da je za uopće organizaciju važno da se vodi onim što joj je misija.

– Dakle, ne ličnim uvjerenjima, već onim zbog čega udruženje ili organizacija postoji. U slučajevima gdje se pokušavaju ostvariti vlastiti interesi, gdje je udruženje oformljeno radi vlastitog interesa i ega, a ne radi korisnika, to nije uredu. Mi trebamo biti korektiv u društvu. Dakle, ono što nije urađeno, a mislimo da bi trebalo biti, svakako treba inicirati – kaže Lakota.

Dodaje da su udruženja građana vrlo šarolik tip udruživanja, aktivnosti, od šahovskih, penzionera pa do ozbiljnih nevladinih organizacija svi spadaju pod isti koš. 

– Ozbiljna organizacija mora raditi ozbiljno, sve ostalo je neprofesionalno – zaključila je. 

Iz Udruženja ekologije i turizma ECOIMPULS naglašavaju da rade velike i ozbiljne projekte koje u potpunosti realiziraju, jer inače finansijski ne bi mogli funkcionirati da nije tako. 

– Može se desiti da ljudi registriraju udruženje i onda vide da to nije tako jednostavno. Mora biti tim ljudi koji od početka moraju da se odriču svega i rade – pojašnjava sekretar Udruženja Mirela Hamidović. 

Naglašava da su najbitnije finansije i da je veoma bitno da projekti budu finansijski podržani.

– Onda sve ide lakše. Može se povećati i broj stručnjaka. Ali je zaista potreban ogroman trud – istakla je ona. 

Vladine i nevladine

Vukadinović: To su visokoprofitne organizacije

Prema riječima sociologa i političkog analitičara Srđana Vukadinovića, mnoge nevladine organizacije imaju zaista dobre i plemenite ciljeve, imaju svoje mjesto u društvu, zapošljavaju dosta ljudi. No, postoje i one druge, koje se zovu nevladine, a zapravo su vladine.

– Njih formiraju vladini dužnosnici preko svojih prijatelja ili članova porodice. Bukvalno sredstva od lokalnih zajednica, entitetskih, kantonalnih, državnih se usmjeravaju tamo za razne projekte – pojašnjava Vukadinović.

Naglašava da su te organizacije profitne i profiterske jer egzistiraju samo dok traju grantovi.  

– Slobodno se može reći da su to lovci na grantove kroz virtuelnu, internet i svaku drugu komunikaciju. Njihovi projekti traju kratko – konstatira on.

Vukadinović upozorava i da nije rijetkost da pojedinci osnivaju nevladine organizacije ne razmišljajući ni o profesionalnosti ni o stručnosti. Njima su novac i donacije na prvom mjestu!

Avaz