Zašto Mladić ne smije umrijeti kao slobodan čovjek

Da razjasnimo jednom za sva vremena. Ratko Mladić nije „stari general“. Nije „bolesni starac“. Nije „čovjek koji je svoje odslužio“. I nije žrtva politike. Nema tu nikakve priče o tzv. humanitarnim razlozima. Ne može u istu rečenicu stati monstrum i humanitarni razlozi. Mladić je pravosnažno osuđeni ratni zločinac i genocidaš. Čovjek kojem je Haški tribunal izrekao doživotnu kaznu zatvora zbog genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Druga šansa 

I sada bi neko da razgovara o njegovoj slobodi? O čemu tačno razgovaramo? O njegovim godinama? A koliko su godina imali dječaci koje su pripadnici VRS-a, pod njegovom komandom, odveli iz Srebrenice? Koliko su godina imala djeca pobijena u ovom gradu? Koliko su godina imale žene koje su ostale bez muževa, sinova i braće?

O njihovim godinama niko nije vodio računa. Njima niko nije rekao: „Premladi ste da umrete.“ Njima niko nije dao drugu šansu. Njima je oduzeto sve. A sada treba razmišljati treba li slobodu dati Mladiću? Ne smije! Ovo nije pitanje humanosti prema jednom čovjeku. Ovo je pitanje odnosa prema hiljadama njegovih žrtava.

Može neko imati 90 ili 100 godina. Može biti bolestan. Može mu biti teško. Ali bolest ne mijenja presudu. Starost ne briše genocid. Vrijeme ne pere krv. Blizina smrti ne daje nikome pravo da pobjegne od odgovornosti.

“Kolateralna šteta” 

Šta bi značilo pustiti Mladića da umre na slobodi? Da se genocid može „odležati“? Da dovoljno godina može „pojesti“ i najtežu presudu? Da treba biti human prema monstrumu? Šta onda poručujemo majkama Srebrenice? Da su njihovi sinovi bili kolateralna šteta? Da su njihove kosti manje važne od Mladićevih godina? Da njihova bol ima rok trajanja?

Neće moći! Mladić nije heroj. Doživotna kazna nije nepravda prema njemu. Nepravda je ono što je učinjeno njegovim žrtvama i majkama koje i danas tragaju za kostima svoje djece. Zato odgovor mora biti kratak. Ne! Ratko Mladić ne smije dobiti slobodu i ne smije umrijeti na slobodi. Smrt treba dočekati iza zatvorskih rešetaka.

Traženje izgovora

Mladić je dobio doživotnu kaznu. Zato ne treba tražiti izgovore niti načine da izađe iz zatvora. Treba pitati kako smo uopće došli do toga da se danas raspravlja o slobodi čovjeka osuđenog za genocid. Treba pitati zašto se ponovo pokušava pomjerati granica između žrtve i zločinca. I treba stalno ponavljati ono što nekima očigledno smeta: Srebrenica nije bila nesreća. Genocid nije bio incident. Genocid se nije „desio“. Bio je planiran i počinjen.