Znate li šta su plajvaz, čanak, naćve, a šta budžak

Pitate li mlade naraštaje šta su basamaci, budžak, jabandžija ili plajvaz, uglavnom neće znati na šta se odnose ti nazivi i za šta su se koristili.

Sve se manje koriste arhaizmi među kojima su najčešće turcizmi, mada ih još možemo čuti među starijom populacijom.

Kada bi se krenulo od najbližeg okruženja, od starih bosanskih kuća, naišli bismo na bezbroj naziva koje danas ne koristimo ili ih koristimo, ali sa modernijim i sada već ustaljenim imenima.

Za bokal, veliki ibrik, koristio se naziv bardak, budžak je zapravo ćošak u prostoriji, ugao.

Basamaci su drvene stepenice na starim bosanskim kućama, duvar zid, pregrada u sobama, a čardak gornji sprat kuće, dok je ganjak hodnik.

Plajvaz je olovka ili neko pisalo, dok je leđen bakrena posuda za umivanje, minder je bila sećija, kauč, a mangala posuda za žeru. Čanak posuda za čuvanje namirnica, a tagara grnčarski proizvod za spremanje raznovrsnih kuhanih i prženih jela. Čanjak je posuda, a čeran tavan.

Zejtin je ulje, a zehra malo ili mrvica. Ćenifa je naziv za toalet.

Taraba, izraz koji se i danas koristi za “rešetku” na telefonu, zapravo je ograda.

Skemlija je mala stolica, a handžar nož.

Naćve su bile drvene posude za brašno, a valo sito za brašno.

Taze je izraz koji se često koristi i danas, a znači svjež ili nov.

Baildisati je izraz kako bi se kazalo da smo umorni od nekog posla, dunđer je samozvani majstor nekog zanata koji nanese više štete nego koristi, a frtutma je metež ili zbrka.

Hise je dio nečega koji nekome pripada, a jazuk je šteta. Jabandžija je neki gost koji dolazi iz daleka. Zijan je učinjena šteta, a za osobu lošeg raspoloženja kaže se da je tuhafli.

Bosanski jezik je bogat, da li koristili arhaizme, turzicme ili germanizme, a treba ih čuvati od zaborava.